Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 879

Турска им то признаје, али Патријаршија не. Дакле, стара историја, коју су имали Бугари и Срби са Патријаршијом, поновила се с Аромунима, као што се може поновити с Арбанасима у будућности. Ј. М. Ј.

ДРУШТВА И УСТАНОВЕ.

Српска КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА. — После годишње скупштине, главни одбор Задругин имао је један састанак, 1 маја. На њему је конституисана управа, подељени су члановиу одсеке: остали су сви који и прошле године. Благајнику је одобрено одсуство од пет недеља о школском одмору, ради одласка у бању; заступаће га тајник ; старање о ручном магацину пренето је на администратора; уредништво службеног листа примио је тајник, благајник је остао власником. Позвати су књижари, штампари и коричари да до 20 маја поднесу понуде за набавку хартије за штампање и коричење ХУШ кола.

Књижевни одсек је имао два састанка. На првом, од 1 маја ове године, утврђено је да се у ХУШ колу штампају ова дела: 1) „Песме“ Војислава Ј. Илића, књ. П, завршна, у редакцији Драгутина Костића; 2) „Пауци“, роман Ива Ћипика; 3) „Књига Милана Њ. Милићевића“, у редакцији Јеремије Живановића, с кратком биографијом и прегледом белетристичког Милићевићева рада од редактора и прегледом етнографског и -осталог научног рада Милићевићева од Др. Тихомира Ђорђевића; 4) „Ловчеви записи“ од Ивана С. Тургењена, у преводу Др. Јована Максимовића, с преводиочевим поговором о · Тургењеву, 5) „Драмски списи“ Ј. С. Поповића, (до сада нештампани), књ. Ш, у редакцији Јована Скерлића; 6) „Књижевне студије“ Др. Љубомира Недића, књ. Ш, у редакцији члана Павла Поповића, који ће написати и предговор о писцу; 7) „Нова Италија“ од Пиетра Орсија, ако би преводилац поднео цео превод до 20 маја, а реферат био повољан; иначе „Руковођ у животу“ од Емерсона, у преводу Драгомира М. Јанковића. Ради коначне одлуке о спису „Образовање воље“ од Жила Пајоа у преводу Др. Милана М. Шевића, дат је исти превод на преглед члану Јовану Скерлићу. Члан Јован Скерлић предлаже да и Српска Књижевна Задруга по угледу на Матицу Словенску, ступи у споразум са Матицом Хрватском, па да Задруга у сваком колу свом штампа латиницом једну књигу из хрватске књижевности, а Матица Хрватска опет у својим издањима