Srpski književni glasnik

882 Српски КњижЕВНИ ГЛАСНИК.

још нијесам каз о ни рашта те зовем. Не кукај, јадничег... Шта ти је»“... „Знам ја, знам да ме зовеш због потворе“ опет запомага Петар и опет се поче ударати. „Снио сам ја ноћас, да ће ме данас неко потворити. Снио сам, куку мени“ !... Па, старајући се, да се не примакне ни цури ни газдиници, окрену се у страну, према иконама, и, као сумахнут, поче се крстити: „Помози ми, Боже, и света Богородице! Помози Боже и света Богородице! Помози свети Лука и свети Јоване и пречиста Тројице света“..

— Јадник! — упаде нека од жена. — Сиромах!.

— „Ова те потвара, да је поред тебе затруднила“ поче газда мирно, благо, као бојећи се да га не увриједи и опет на помагњаву натјера. „Је ли то истина, Петре2“... „Је ли истинар“ проговори и газдиница јаче и примакну му се. „Говори!“... „Спаси Боже и пломилуј!.. Спаси Боже и помилуј!“... поче-се молити Петар усрдније него прије, а сузе га све више облијевају... „Не доводи душу моју у гријех, газда, кумим те Богом и светијем Јованом“ одговори затим, клањајући се до земље. „Не говори, газда, преда мном о нечистом послу и гријеху пакленом... Куку мени, не скверни чеднос' моју!.. Боже, молим ти се, помилуј ме!.. Но избави нас од лукаваго“... Газди се сажали, те поче чудно ушмркивати и мигати брковима, окрећући главу у страну; газдиница је, напротив, била једнако љутита и оштро мјерила и Петра и Потркушу.

— Лопови обоје! — окреса Хаџи-Ибрахим Бану цајући. — Свукуд лопови!.. Свукуд!.

А Радован настави причу;

— Е, шта ћеш сад рећи 2“ запита газда, напошљетку, цуру и мрко је погледа. „Видиш, да ти овђе лаж није помогла !“.. Цура се само стресе, пошути мало, па онда, осокољена и ослобођена, изненада подиже главу и право стаде пред Петра. „А нијеси ли ти, крвниче, кришом по ноћи долазио у моју собу>“ запита оштро „и нијеси ли двадесет вечери узастопице облијетао око мене и молио, кумио ме да спаваш са мном2.. Говорио си и да се бојиш

па ена 6сави- ојаие ова Ене а = а о <<

= 5 3 7 + |