Srpski književni glasnik

898

(С немачког превео Д. Г.). -

Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Оборене главе слуша она ветар,

који сањихо хуји кроз златне харфе,

што севајући висе у засвођеним прозорима. То звучи рефрен празничних песама. Поглед јој бива плав и светао, чим ослушне, и божански мирис струји кроз светлост...

Оздо јечи у њене дворане врева живота из љубави, мржње и мука, која се о стењу разбија као далеко запљускивање. Својим високим оргуљама од сребра прилази светитељка, смешећи се, њени прсти прелећу црне дирке. Кроз цеви оргуља излази шумљење, као лет голубова, оно расте и јечи и кличе и бруји; из сна тргнуте ватрене змије дижу се звекћући из својих скривалишта у стени и светлећи спуштају се на тле.

Даље тутњи фуга, која пролама бели град, у ветру буре лепршају се косе Свете Цецилије, и горе доле лете њени бели прсти. А њен вечито млади глас пева......

АГНЕСА МИГЕЛ.