Srpski književni glasnik

ЏОРЏ МЕРЕДИТ. (1828—1909)

Чудним удесом последњи од великих романсијера Викторијиног доба надживео је само за неколико кратких недеља последњег песника тога времена.

·_ Енглески свет од књиге једва се поче свикавати на јаву да је Свинјерна одиста нестало, а ево задеси га још тежи удар вешћу да ни Мередита нема више. Песник и сам, и писац неколиких песама несравњених по силини и лепоти ван сваке сумње, али његову поезију квари извесна нејасност, коју ништа не може оправдати — по најмање разлог самог писца да је „размишљање жилаво, и да из размишљања потиче жилавост“. Он је поглавито као романсијер пошао путем који га је одвео до врха, и ми ћемо га овде посматрати више као романсијера него као песника.

Џорџ Мередит био је свакад до крајности закопчан о себи и према својим најприснијим пријатељима, те о његовом детињству не знамо готово ништа. Он је рођену Винчестру 1828 године, и никад га нико није био чуо, да помиње свог оца; отуд потекоше неодговорна брбљања: те како му је отац био кројач који се одселио у Јужну Африку, те како је ванбрачни син једног члана Горњег Дома.

Неки од карактера у његовим романима, на пример Велики Милхиседек у Бвану Харингшону и Ричмонд Рој

57%