Srpski književni glasnik

900 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

у Догађајима Харија Ричмонда као да дају нешто основа једној или другој претпоставци, али на послетку, баш и кад би се они оснивали на правом карактеру очевом, замисао је ипак у пишчевој машти, те је према томе сасвим доконо, у недостатку других доказа, нагађати ко му је био отац.

У току свог бесциљног и нередовног васпитања Мередит је провео неко време у школи у Највиду на Рајни. Последице његовог бављења у Немачкој виде се у Фарини и у неким призорима у Харију Ричмонду. Разговор јунаков са професором ванредна је слика противности између енглеског и немачког карактера.

Рођаци са материне стране били су удесили да се Мередит ода праву, али је младић друкчије мислио. Он нађе да није за њега да седи угодно на судијској столици, и напустивши право обрну се књижевности. Године 1849, кад му би двадесет прва, ожени се он ћерком Томе Лова Пикока, (она је била нешто старија од њега), | а 1851, кад му још није било двадесет и четири, објави он прву своју књигу Песама у којој има изврсних ствари, на пример „Југо-западни ветар“ и „Љубав у дољи“. Године 1855 изиђе Бријање Штагпашово, источњачка фантазија као угледање на приче из „Хиљаду и једне ноћи“. То је сјајан напор из кога бију искрице досетке и хумора, али у ствари прође неопажен, и финансијски је значио потпуну пропаст.

Четири године доцније појави се онај одиста велики роман Искушење Ричарда Феверела. Кад се човек осврне, не може да појми како ова књига није одмах била поздрављена као дело једног новог и снажног генија.

Какво му драго било објашњење, остаје факт да је једино Тајмс од свих новина изјавио да се десио важан догађај и да се једна сјајна звезда јавила на књижевном небу. Али пророчанске речи 7ајмсове слушале су нехајне уши и „Ричард Феверел“ лежао је нераспродан по књижарама. Каква је то непроникнута тајна са овом књигом, која, по данашњој оцени, има таквих својстава