Srpski književni glasnik

922 Српски Књижевни Гласник. да се прекине, можда у брзо, веза са Ердељем при обичиом стању воде одмах више Ђердапа.

Ратно веће одлучи да треба ићи у Ердељ, јер је тамо претило цару већа опасност од Текелије. Већ 28 августа војска поче напуштати Јагодину тако, да прво оде један део трупа под генералом грофом Кастелом, па затим кола са провијантом и напослетку 2 и 3 септем-

бра и остатак трупа. Ниш се предао 8 септембра бра--

ниоци добише слободан одлазак. После тога велики везир јурне 14 септембра на Смедерево. а 8 октобра узе и Београд пошто га је једна турска бомба тако била запалила, да су за неколико минути отишли у ваздух сва три барутна магацина један за другим а браниоци остали затрџани под градским рушевинама. Од тада је Београд остао у турским рукама до победе принца Евгенија 16 августа 1717. Идуће 1691 освоји велики везир још Срем и паде са војском 19 августа пред Сланкамен.

После победе над Турцима код Београда у августу 1717 и освојења земље принц Евгеније пренесе привремено своју војну и грађанску власт на свога заступника генерала графа Одијера, коме буде додељена из Беча једна камерална комисија за увођење цивилне власти и која дође у Београд 21 октобра 1717. У исто време добије наредбу царски инжињер-капетан О. Ф. Ебшелвиц, да нацрта карту освојене области. До закључења мира са Турцима 21 јула у Пожаревцу, по којим је Србија уступљена Аустрији, беху већ завршени најпотребнији статистички послови камералне комисије. Кад је пак карта капетана Ебшелвица, која је делу додана фотографисана, била готова, не види се ни из дела ни из саме карте.

Што се Јагодине тиче извештај камералне комисије вели, да је јагодински дистрикт, у време закључења мира, имао 19 ненасељених и 17 насељених места са 78 породица. Карта капетана Ебшелвица означује „варош Јагодину“ као ненасељено место, а у непосредној њеној бли-

муи а

реду радуле ак Зара

Ае ~

јао ке а