Srpski književni glasnik

Ситни. Прилози. 923

сини показује „паланку“ (малу, налик на тврђаву, плотом _ ограђену војничку станицу).

По томе је онда извесно, да је, после победе принца Евгенија код Београда, „варош“ Јагодина била напуштена од својих искључиво турских становника. Што се тиче „паланке“, која се налази поред вароши, то је на сваки начин било јаничарско насеље. Како карта не разликује насељене и пусте паланке, већ их само просто означује као места у којима се налазе утврђења, то се и не види да ли су паланку Јагодину по одласку јаничарк заузеле биле царске трупе или српски ратници, или је она и даље остала пуста. Али треба нагласити, да се од четири царске војне команде, које су биле заведене у Србији ван Београда, једна налазила и у Јагодини. По овоме има изгледа да су паланку Јагодину одмах у почетку заузеле царске трупе. Поменута карта има осим ове још 14 таквих паланки у целој Србији, дакле свега 15, од којих су 8 на друму од Београда до Ниша: Хасан-пашина Паланка (Наззап-Разсћа), Баточина, Деве-Багрдан (Реућаћегдап), Јагодина Ћуприја (Могауа-Кбрги), Параћин, Ражањ (Казсћп) и Алексинац.

Северно од „вароши“ Јагодине, између Белице (Реиха) и Лугомира, потока, уцртана је на овој карти врло велика бара.

7 септембра 1720 постављен је фелдмаршал Александар, принц виртембершки, за војног и цивилног гувернера Србије. Он је дошао 20 октобра исте године у Београд и већ 26 истога месеца предузео путовање по освојеној земљи, што је трајало до 20 новембра. Главна му _је брига била да у Србију привуче насељенике из Аустрије, Угарске и Немачке. Изгледа да је они у Јагодину одмах у почетку довео такве насељенике, јер је по попису 1721 године јагодински дистрикт већ бројао 18 насељених места са овим становницима: 173 самостална домаћина (од којих 11 удовица), 6 ожењених и 33 одраслих нежењених синова, као и 18 ожењених и 15 од_ раслих и неожењених брата тих домаћина; 17 недораслих