Srpski književni glasnik

Отргнути листови из ДНЕВНИКА ЈЕДНЕ ДЕВОЈКЕ. 5

рала попити једну чашу воде с малином, која је мирисала на ракију. Ја бих тако радо пила топчидерске изворске воде, али требало је човеку учинити морално задовољство да потроши на мене десет пара. Ах, како ми је било досадно! Они су пили и живо разговарали. Жене су упоредо пиле с људима. Мој газда није био, али се газдарица старала да га замени. Само госпођа бакалка, која ми се после мене чинила у свему најбоља у друштву, отказала је већ код треће чаше љубав „каваљерима“. Е- „Али зашто, госпођо> Али молим вас! За моју | љубав“ — наваљивао је расположени кафеџијин брат, |- који је већ једног противника, мене, победио. „Не, не могу, — одговара се она — не могу да поднесем. Кад бих још коју чашу попила, имали би сви после посла са мном“. — „Зар и нас двојицаг“ — пита он и смеје се и све се жене смеју. Бакалка поцрвени и каже збуњено: „А што ви све изврћете наопакор Истина је да свака реч има реп“. Ја разрогачим очи и гледам и не видим ничега смешног. Ваљда нисам глупа» Размислим и — појмим и одједном поцрвеним до суза и станем марамицом брисати очи. — „Што сте поцрвенели, госпођицег“ љубазно ме пита један од „каваљера“. Ја се збуним и кажем да не знам да сам поцрвенела. Они се сви смеју. Ала су ми изгледали ужасни простаци, а сама сам себи била тако глупа!

Госпође бакалке деца играла су око нас. Ја устанем и потрчим к њима и кроз два минута ми смо се весело јурили по парку. Игру нам прекиде прво она жена испод нас. Певала је: „Тишина нема влада свуд, у моме срцу студ“. Певала је ружно. Да ли је мелодија тога валцера лепа, ја незнам, али мени је одвратна, а кад ју је она певала, још ми је била одвратнија. Та жена је од мене одмах добила најгору оцену, и ја се нисам преварила. Она ми приђе и шапну како се једна од госпођа већ „ћорнула“, и, показујући бакалкину децу, рече: „Жаба једна, видите како се напелар Кратке чарапе и беле ха-

__љине и ципеле, као да је грофица. Зар је то за њуг А