Srpski književni glasnik

6 Српски Књижевни ГлАСНИК.

сирома човек диринчи, да би она могла да бесни“. Ја јој почнем објашњавати да то није никакав велики луксуз и да ми се госпођа свиђа. Она се напући. То је после казала и једној жени, а ова саопштила бакалки, а ова опет дошла к мени и жалила ми се, а ја сам је утешила. И тако даље.

Тога вечера су ми слађе биле моје књиге, и моје маште, и моја самоћа, и газдаричино ркање, него икад. Сутра дан сам се разболела, јер сам озебла. Имала сам на излету танку блузу; пролетњи жакет тада код мене није спадао у неопходне пстребе, а зимски се не носи у мају, нарочито кад је стар... О, кад ће да дођу бољи дани!.

БИСЕР У БЛАТУ.

Јесен. Опет сам у истом стану. Има он и својих страна: ја уживам самоћу и мир, и ако је око мене живот и метеж. Нико ми не смета да радим и да мислим, нико ми не отима моје највеће благо, јер и незна да га имам. Зашта живе ови људи око мене2 Ја незнам, али знам зашто ја живим. Ја радим и чекам... Идем у седми разред гимназије и осећам да сам већа — по својој лањској хаљини и по ономе што читам. Руска литература — то ми је сад идеал. Достојевски, Толстој, Горки, Чехов, Гогољ и Чернишевски! Ала је дивно живети! Како је божански велико осећање оног нападање тебе, бедне, мале девојке са оним великим умовима и бескрајно великим срцима! Ја, ја могу да плачем сузама Достојев-

ског; ја могу да се надам Толстојевом Васкресењу људи,

ја могу да топло и искрено верујем лепим маштама Чернишевског! Не, не, ко не познаје та осећања, тај је сиромах као последњи просјак, па ма како се богатим уображавао. Божанствена је ствар литература! Она је као нека племенита зараза, и ја сам тако срећна што могу да осећам и да разумем велику љубав и велики бол великих душа! Полако ми се отварају очи, и ја почињем да волим ове људе о«о себе и да их жалим...