Srpski književni glasnik

У МРАКУ. 7

ИВАН.

Узми, Ружо!... Брзо!... (Командује). Један, два!... РУЖА.

Хихи... (Приђе и прихвати чашу).

ИВАН. Искапи!.. Један, два!...

РужЖА. (Искапи).

АЋим. На здравље, Ружо !

СТАНИША.

(Изишао је на механска врата и глади брчић). На здравље ! ГОСПАВА. (Приступа им). А мене, зар, нико неће почастити > (Чека) Нико (Презриво). Их!... И ви сте ми неки чојковићи!... (Оштро) Станиша!... Дај чашу вину!...

СТАНИША. (Мирко). Нема на вересију.

ГОСПАВА. Точи, поганове! Кад ми се домаћин врне из Америке, платиће ти све цекинима жутијем...

СТАНИША.

(Понавља). Нема на вересију.

ГОСПАВА.

(Вади испод пазуха нове чарапе и баци му). Ето ти, фукаро!.. Наплати се, и засити! (Удара по столу). Вино дај!...

СТАНИША. (Улази у кућу по вино). Аћим. (Ружи). А сад ћеш, Ружо, једну и у моје здравље. РУЖА. (Презриво). Нећу!