Srpski književni glasnik

18 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Аћим. Рашта нећеш, ббла2... Ко нас омрази !...

ГОСПАВА. Јер јој нијеси драг, ни ти ни твоје здравље... Ко си ми ти2... Зар си некакав господин и кољеновић 2... Хм... (Узима вино и пије из боце). Охо-хо!

СТАНИША.

(Суче брчић). Златна си ти цура, Ружо, да те златније у три села нема... Ти си... (Опази Јелу како излази из гаја, са нарамком дрва и сјекиром преко рамена). Ето је!

РУЖА.

(Окрене се). Хихи, Јела !

(Јела с путање скрене кући, не јављајући се никоме. Станиша се гласно накашље. Она се и не осврне).

ИВАН. (Пожудно уздахне). Кршна удовица ! РУЖА. (Пакосно). Узвиглава !

ГОСПАВА. Пашиница !... Диже нос под небо.

РУЖА. Измиче се од нас, не приступа нам.

ГОСГАВА. Губа једна!.. Мисли да је боља од нас!

РУЖА. Вазда, ко бајаги, хоће да је света и богоугодна. ГОСПАВА. А мени су најмрже оне светитељке... Испод мире три ђавола вире!. Пхи! (Испразни боцу, па устаје и узима жбан). Хајдемо, Ружо... РУЖА. Нека... Причекај мало...

ГОСПАВА. Не могу ја чекати више... Хајдемо!