Srpski književni glasnik

У МРАКУ. 19

РУЖА. (Рукује се са Иваном). Збогом, господине !... (Климне главом Станиши). Збогом! (Аћима зврцне по носу и пође заједно са Госпавом).

Аћим. (Диже се). И ја ћу с вама!

РУЖА. Што ћеш ми»

Аћим. Да ти шапнем нешто.

РУЖА. Хихи... Знам шта ћеш...

Аћим. Лијепо је!

РУЖА. Џаба ти је!... Немој ићи!

Аћим. Хоћу... За инад хоћу...

РУЖА.

Немој... Не требаш ми... (Оде).

Аћим.

Требаћеш ти мени, голубице лијепа !... Збогом ! (Скине капу и наклони се Ивану, па откаса за Ружом и Госпавом). ИВАН. Хахаха! Не воли Ружа Аћима... Хахаха !

СТАНИША. (Силом се смије). Хахаха... Ружа воли господу, са дугим брчинама, што им сабља уз бедру куца. Иван. А плаха цура! Плаха!

и СТАНИША.

Зато вам је и запела за око... Зато и Аћим трчи око ње, јер, вели кад узме Ружу, опријатељиће се чвршће са господом. Хахаха !

Ди ~ мљ -