Srpski književni glasnik

34 Српски Књижевни Гласник. п “а

се и говорио, да ће брзо опет отићи у Петроград Он: је хтео да се бави калемљењем тифуса и, чини ми се, колере ; хтео је да иде у иностранство, па да после заузме | 5 катедру. Он је већ оставио војну службу и носио про-_ ~ 3 стране кратке капуте од шевиота, врло широке панталоне и изврсне машне. Сестра је била усхићена његовим _ а чиодама, копчама и црвеном вуненом марамицом коју јез; у он, вероватно, из кокетерије држао у предњем џепу од + ЈЕ капута. Једном, немајући шта да радимо, ми смо се с њом мл 5а латили да срачунамо на памет све његове костиме ирешили смо да их он има бар десет. Било је јасно, да он. >: | као и пре воли моју сестру, али ни једном чак не шале _ о ради није рекао, да ће је узети собом у Петроградили “А 1 у иностранство, и ја нисам могао себи јасно представити, 18 ви шта ће бити с њом, ако она остане жива, шта ће бити и с њеним дететом. А она је само без краја маштала и није мислила озбиљно о будућности, говорила је, нека он иде, куда хоће, и нека је чак напусти, само нека буде срећан, њој је доста и оно што је било. га У мара Обично, долазећи к нама, он ју је саслушавао врло _ го пажљиво и тражио, да пред њим пије млеко с капљицама. И овог је пута било то исто. Он ју је саслушао Хо наредио јој да испије стакло млека, и после тога је у | нашим собама замирисао креозот. — Гле како је паметна, — рече он, узимајући _ од | ње стакло. — Теби не треба много говорити, ау по. следње време брбљаш, као сврака. Молим те, ћути. | Она се засмеја. После он уђе у Ротквину собу, где. сам ја седео, и ласкаво ме удари по рамену. 5 Но, шта је, стари — запита он, сагињући « се. | болеснику. — Ваша високоблагородност... — проговори Рот тихо мичући уснама: — ваша високоблагородност, Уа ђујем се да саопштим... сви под Богом идемо, свима | ваља умрети... Допустите да истину кажем... Ваша висо ко благородност, нећете добити царство небесно !

~