Srpski književni glasnik

=

пи

5 и ин

Ро

_-

Р | 5 | ђ “ ; у Ц | . | + | ,

36 Српски Књижевни Гласник.

У нашој кући у Великој Племићској било је мрачно. Ја пређох преко плота, и као што сам то пре радио, прођох прикрадајући се у кухињи, да тамо узмем лампицу. У кухињи никог није било; крај пећи је кипео самовар, очекујући мога оца, „Ко то сад, — помислих ја сипа оцу чајг“ Узев лампицу, пођем у шупу и тамо наместим себи постељу од старих новина и легнем. Клинови на зидовима сурово су гледали као и пре, и сенке су им мигале. Било је хладно. Мени се учинило, да сад мора доћи сестра и донети ми вечеру, али се одмах сетих, да је она болесна и да лежи у Ротквиној кући, и мени се учинило чудновато, што сам прешао преко плота и лежим у негрејаној шупи. Свест ми се бунила, и ја сам виђао сваку бесмислицу.

Звонце. Од детињства познати звуци: најпре је жица брујала по зиду, после је у кухињи одјекнуло кратко, тужно звоњење. То се из клуба вратио отац. Ја устадох и отидох у кухињу. Кухарица Аксиња, видевши ме, пљесну рукама и из неког узрока заплака.

— Роде мој! — стаде она говорити тихо. Драги мој! О Господе!.

И од узбуђења је почела гужвати у рукама своју кецељу. На прозору су стајале боце од њетврт литра са јагодама и ракијом. Ја налијем себи чајну чашицу и жедно испијем, јер сам веома желео да пијем. Аксиња је тек недавно опрала сто и клупе, и у кујни је мирисало, као што бива у светлим, спретним кухињама код чистих куварица. ИМ тај мирис, и стригање попца некад су у детињству мамили нас, децу, амо у кухињу и отварали у нама расположење да слушамо бајке, да играмо краља.

—- А где је Клеопатра —- питала је Аксиња тихо, журећи се, уздржавајући дисање. — А где ти је капа, батог А жена ти је, кажу, отишла у Петроград.

Она је служила још за живота моје мајке и купала је некад мене и Клеопатру у кориту, и сад смо за њу ми још једнако били деца, коју је нужно поучавати. У неких четврт часа она је изложила преда мном све своје