Srpski književni glasnik

Мој живот. 6 37

мисли, што их је с расудношћу старе служавке скупљала у тишини ове кухиње за све време, како се нисмо ви2. дели. Она је казала, да се може доктор натерати да се ожени Клеопатром, — треба га само мало поплашити, и ако се добро напише молба, митрополит ће раскинути његов први брак; да би било добро продати кришом од моје жене Дубечну, а новац дати у банку на моје ЦЗ име; да ако бисмо ја и сестра пали оцу пред ноге и лепо замолили, он би нам, може бити, опростио; да би ваљало одслужити молепствије Царици Небе«ној...

— Но, иди, брајо, поразговори се с њим, рече она,

____ кад се зачу очев кашаљ. — Иди, поразговори се, по Б- клони се, неће ти глава отпасти. Ор Ја пођох. Отац је већ седео за столом и цртао план летњиковца с готским прозорима и дебелом кулом, налик МЕ на пожарну кулу, одакле пожарници посматрају — нешто необично круто и без дара. Ја, улазећи у кабинет, стадох тако да сам видео овај цртеж. Ја нисам знао, зашто сам дошао оцу, али се сећам, кад сам видео његово мршаво лице, црвени врат, његову сенку на зиду, онда сам усхтео да га загрлим и, како је учинила Аксиња, да клекнем пред њим; али сам се, видећи летњиковац с гот- ским прозорима и с дебелом кулом, уздржао.

— Добро вече, рекох ја.

Он погледа на мене и одмах спусти очи на свој цртеж.

— Шта ти треба; запита он ускоро.

— Дошао сам да вам кажем, — сестра је врло болесна. Она ће скоро умрети, — додадох глухо.

— Па штаг — уздахну отац, скидајући наочари и стављајући их на сто. — Што посејеш, то ћеш и жњети. Што посејеш, — понови он, устајући од стола: — то ћеш и жњети. Ја те молим да се сетиш, како си пре две године ти дошао к мени, и ево на овом сам те месту молио, преклињао да оставиш своје заблуде, напомињао сам ти дужност, част и твоју обавезност према претцима традицији коју ми морамо као светр да чувамо, јеси ли "ме послушао Пренебрегао си моје савете и упорно си

о