Srpski književni glasnik

Кнез МилошЕВА УНУТРАШЊА ПОЛИТИКА. 917

— и тај порез морао му је нарочито бити тежак у прво време, док се његово материално стање још није било знатније поправило услед повраћеног мира у београдском пашалуку. Нема сумње такође да је у Милошевој управи било врло много самовоље и суровости, чиме се незадовољство у народу могло само појачати. Али, поред тих узрока буна и хајдучије које је навео Г. Гавриловић, ми држимо да је било и других, и то таквих који нису долазили од власти него од самога народа.

По нашем мишљењу, народ београдског пашалука није био лак за управљање. Као што је довољно утврђено оном познатом анкетом коју је Г. Цвијић организовао о насељима српских земаља, београдски пашалук био је у ХУШ веку поплављен досељеницима из других делова Отоманске царевине. Они су се склањали у тај пашалук на крај царевине, због релативне сигурности која је ту владала. О пореклу тих досељеничких маса прикупљени су прецизни подаци; података има и оњиховом занимању, — а по нешто се може наслућивати и о њиховим моралним особинама. То су били махом сточари, надошли из старе Рашке, са Црногорских брда, из Херцеговине, са Косова и из Метохије. Земљорадници су се досељавали ређе; занатлије и варошани готово ни-

__ како. Често, ти приливи досељеника у београдски пашалук

падају после ратова и буна у оним деловима Отоманске царевине одакле су досељеници долазили. Природно је, онда, претпоставити да су у исељавању из тих крајева предњачили они који су у тамошњим ратовима и бунама били компромитовани, — дакле, убојице и бунтовници.

У осталоме, већ и чистим размишљањем дало би се закључити да се варошко становништво теже исељавало него сеоско, да је код сеоског становништва сточар био много покретнији него земљорадник, — и да су се, у опште узимајући, најпре људи немирни и бунтовни решавали да напусте огњиште. Укратко, те досељеничке масе које су у ХУШ веку стале продирати у београдски пашалук, морале су садржавати велики број номада и хај-

5 и ____

Да Бо УН у Ту ДЕСА

се <>

и <

С и ње ај "~