Srpski književni glasnik

918 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

дука. Београдски пашалук био је слабо насељен, обрасао у шуму, с ретким варошима и паланкама. Досељеници су се ту организовали у мале сеоске и породичне заједнице, одвојене од света, изложене, истина, периодичним турским зулумима, али лишене сваке систематске државне управе, живећи прилично анархистичним племенским животом. Само једно такво људство, недисциплиновано државном влашћу, са сировим сточарским наравима, с оном авантуристичком цртом која је својствена свима номадима, и с много хајдучке крви у жилама, — само такво једно људство могло је дати Карађорђу и Милошу ону устаничку војску која им је требала. Први и други устанак начинили су од целе земље једну велику хајдучију. Поред све оне дисциплине које у свакој, па иу устаничкој војсци мора бити, људи који су кроз ту војску прошли, морали су добити оно самопоуздање, ону одважност, онај бес који се неизбежно јавља код оних који живе са пушком у руци. Сем тога, то четовање од неколико година, то стално убијање и харање, морало је знатно појачати суровост нарави; као што каже Г. Љубомир Јовановић, „живци су били отупели, више пута до неосетљивости“. Из борбе са Турцима, народ је наш изашао прекаљен у мукама и опасностима, надахнут крвничком мржњом на све што ба му изгледало неправда. Он је био добио једну хајдучку тврдоћу душе.

Такав један народ није се могао сам од себе, без икаква отпора, приволети на ред и стегу једне уређене државе, — и зато при стварању државне власти Милош је морао да издржи борбу са својим властитим народом. По нашем мишљењу, дакле, народне буне и хајдучије у првим годинама Милошеве владе не објашњују се само рђавом управом и великим порезима, него такође извесним анархистичним особинама самога народа. Ма како Милошева управа била несавршена и тешка, народна реакција противу ње била је одвећ јака. Одговорити на недостатке власти одмах буном и хајдучијом, може само један народ сиров и неукроћен.