Srpski književni glasnik

926 Српски Књижевни ГлаАСНИК.

симпатична спољашња појава и несумњиви глумачки дар којим је располагала, колико и она њезина неизвештаћена природна љубазност и умешност у приликама у којима би долазила у непосредни контакт са осталим светом. Она је публици била симпатична и онда када није била глумица. Отмена у понашању и осећањима, исправна према својим друговима и другарицама, вољна да похвали што је у нас похвале вредно, пуна захвалности свакоме, који би је уочио и упутио ма у чему, што се односи на њену вештину и необично пријемљива за сваки и најмањи знак јавнога признања, Јеленска је брзо освојила нашу публику и постала њезина љубимица. Уз то је умела да се навикне на наше обичаје и на начин како се у нас схватају питања, која стоје у вези са нашим политичким и друштвеним живоеом. Кад још к томе додам, да је у брзо одбацила од себе све особине хрватскога говора, од којих се нису могле еманциповати многе њене другарице, које су пре тога играле на хрватском позоришту и да је не само позорници него иу приватном животу говорила лепо и чисто српски, у чему јој је, у осталом, био учитељ Јован Бошковић, онда заиста није чудо, што је ова пријемљива и гипка девојка наилазила на најбољу оцену у нашем друштву и што јеу овоме сматрана као изврсна уметница, као отмена дама и као добра Српкиња.

Други је сведок, чије се мишљење потпуно поду“ дара са мишљењем Јовановићевим, Сретен Л. Поповић, познати писац књига „Где је слава, ту је Србин“ и „Путовање по Новој Србији“, у чијој је кући у Цетињској улици Јеленска становала за све време свога бављења у Београду. Срета Поповић, који је у својој младости под владом кнеза Милоша у првом српском позоришту Јоакима Вујића у Крагујевцу играо у женским улогама“ па

''0 овоме позоришту и о учешћу, које су у овоме послу тада

узимали Срета Поповић и његови савременици, саопштио је Др. Мих. Гавриловићу у „Новом Времену“ (бр. 7, од 2 лецембра текуће године) многе занимљиве податке које нису без вредности за историју

српског позоришта.