Srpski književni glasnik

МАРИЈА ЈЕЛЕНСКА. 925 мице из овог периода позоришног жсвота у нашој пре стоници.

Колико је вредело ово позоришно особље и како му се онда наша публика одзивала, то само могу правилно оценити они, који су онда били сведоци његова рада и успеха. Од ових живих сведока има само још мален број који сећа овог класичног доба нашега позоришта. У памћењу ових људи сигурно ни до данас још није избрисана слика Марије Јеленске.

Међу савременицима, који су још до скора живели, а који су имали обичај да у своме разговору често помињу доба, кад је наше позориште први пут прорадило, истичу се два човека, чијој се сведоџби може на реч веровати. Један од ове двојице, коме се не може одрицати компетенција кад је реч о уметничкој и естетичкој вредности нашега позоришта у оно време, био је Милан Јовановић „Морски“, који је онда у београдском књижевни чком колу заузимао угледно место. Милан Јовановић, сем што је као књижевник живо радио на унапређењу позоришта, имао је са глумцима и глумицама. чешће посла но и један од његових другова, јер је за све време свога бављења у Београду вршио дужност позоришна лекара. Од њега сам доцније много шта дознао о односима између управе и глумаца, као и о интригама, које су се са. свих страна плеле у намери да се они један пут за свагда подвргнути најкрућој дисциплини, дисциплини, каква се само још може замислити у војсци. Том приликом говорио ми је Јовановић и о појединим глумцима и глумицама, које је добро познавао, па је поменуо и и Јеленску. Што је Бачвански био међу мушкарцима — ово су од прилике речи Јовановићеве — то је била Марија Јеленска међу женама. Не претерујем кад кажем, да је тада била фавориткиња београдске позоришне публике, и нећу да тајим, да сам је и ја више ценио него ма коју од њених другарица, које су и онда и после тога времена, такође изишле на глас као изврсне српске глумице. Узрок је томе био колико њена скроз