Srpski književni glasnik

__МАРИЈА ЈЕЛЕНСКА. 927

је ваљда услед тога целога свога века био ентузијаст позоришта и свега што има везе са позориштем, био је вредан и пажљив посетилац позоришта у доба његова постанка. Његово гледиште до душе није било гледиште стручна критичара и темељна познаваоца позоришне игре. Али су његове опсервације зато ипак занимљиве, јер нам представљају позоришни живот онога времена онако, како га је тада схватала велика публика, која је хитала у позориште да се забавља и разонођава. И он ми је причао о Јеленској. Видевши је први пут на позорници, он и његова жена, госпођа Драга, били су толико усхићени њеном игром, да су једном приликом изјавили жељу да је упознају. Са им се прилика ускоро показа. Јеленска и њена мати тражили су за себе удобнији стан, него што беше онај у коме су дотле живели. Срета имађаше поред своје велике куће у Цетињској улици још једну омању кућу из авлије. Ова бејаше за издавање. То је био повод те су обе даме посетили чика Срету и госпођу Драгу. Одмах на овој првој посети би решено, да се Јеленска и њена мати уселе у Сретину кућу. Од тога доба па све до њезина одласка, живела је Јеленска у тој кући. Домаћин и домаћица, којима се нова укућанка необично допадаше са своје живе и веселе нарави, а јеш и више са с своје питомости и умиљатости, умолише је, да сматра целу такву кућу као своју и позиваху и њу и њену матер сваки час било на ручак и вечеру, било на какво при: јатељско посело, каквих је у Сретином дому било врло често. Тако се Јеленска у Сретиној кући упознала са многим тада виђеним београдским фамилијама, које се отимаху о њу и њезино познанство. У оно време, тако причаше Срета, била је Јеленска центар нашега друштва у Цетињској улици Били смо задовољни и срећни кад смо могли у друштву ове паметне и умиљате девојке проводити наше време у пријатном разговору и у сва. коврсној шали. Она би нам, кадгод би когод од нас затражио, с драге воље, штогод декламовала или би нам читала и објашњавала своје важније улоге. Сви смо се