Srpski književni glasnik

.'

-

МАРИЈА ЈЕЛЕНСКА. 935

вољнија и у свом приватном животу, јер је била успела, да среди своје материјално стање и да се отресе тешких дугова, који су јој годинама досађивали. У томе се разболе. Ова болест, дуга и опасна, оставила је за собом видљиве трагове. Њено здравље се стаде све више реметити. Сви су изгледи били, да неће дуго више остати глумица. Тад се реши да пође за човека, који јој беше искрено одан и чијој нези имађаше да захвали, те се бар толико опоравила, да је још неколико месеци могла живети. То је био неки тамошњи трговац доброга стања, који је радио са Шпанијом и Јужном Француском. У писму, што га је она писала мојој матери, огледа се сва њена трагична судбина. Описујући болест и смрт своје матере и тужећи се на своје порушено здравље, она јој саопштава, да се верила са човеком добрим и племенитим, који јој је обећао, да ће је чувати и неговати. Колико је радосна, што ће у браку наћи жељени душевни мир после толиких потреса у животу, толико опет из њених речи провирује туга за домовином и за пријатељима. Она се у писму сећа своје бурне прошлости и не може може а да и опет не завапи колико јој је тешко што мора да заврши свој живот у туђини, далеко од свега што јој је некада било мило и драго.

Ово писмо било је последње које је писала мојој матери. Ускоро затим добисмо глас о њезину венчању, а већ после неколико месеца тужну вест о њезиној смрти. Њен муж, очекујући од шпанског поднебља олакшицу њезиној бољци, поведе је са собом у Барцелону. Он мишљаше, да ће је благи морски ваздух исцелнти. Његова се нада није испунила. Већ после краткога времена испусти она душу у његову наручју. Суха болест беше учинила крај животу ове добре и племените луше. Њезино се пророчанство испунило. Тело Марије Јелен“ ске најомиљеније и најсимпатичније српске глумице, која је целога века тужила за изгубљеним завичајем, лежи осамљено и заборављено у туђој земљи.

ТодоР СТЕФАНОВИЋ Виловски.