Srpski književni glasnik

ЕНГЛЕСКО-НЕМАЧКО СУПАРНИШТВО. (8)

Супарништво се између ова два народа погоршавало, па се најзад осетило и код влада. „По нас је Енгле- _ ска од већег значаја но Занзибар и цела источна обала Африке“, говорио је Бизмарк и избегавао у озбиљним приликама да је отворено нападне. Он се правио у Египту „Енглез“, у Тунису „Француз“, знајући да због Египта и Туниса Париз долази у несугласицу с Лондоном и Квириналом. Његов је поглед међутим уочавао нове потребе индустријске Немачке; 1887 године он анектује Маршалска Острва, 1884 Лудерицланд, Нову Гвинеју, Того, Камерун, 1886 Источну Африку, и само ако му Енглеска да частан удео, он се увек показује помирљив у колонијалним питањима; 1886 потписује три споразума од којих се један односи на Тихи Океан, други на Гвинејски Затон . и трећи на Занзибар и Источну Африку. Он је рекао 10 јануара 1885 године: „Ми смо с Енглеском у добром споразуму. Што је она, верујући у своје господарство на мору, мало изненађена видећи „пацове са земље њених рођака“ где су запливали, није ни мало чудно... ми имамо старих пријатељских веза и обе земље полажу на то да их очувају“. Али је Бизмарк човек који воли против осигурања (као што је оно закључено с Русијом у Скир. невици) и који води двоструку политику. За време Берлинског Конгреса, енглеско-турски уговор од 4 јуна и заузеће Кипра открили су му сву економију британске политике на Средоземном Мору и мухамеданском Истоку;