Srpski književni glasnik

934 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

зивност, а неке од њених завидљивих другарица чак су похитале, да о њој пусте неповољне гласове, као да се бави националном српском пропагандом. Стара песма! Но и ако то није била истина, ипак јој је ово интензивно истицање њезине народности и ово често суделовање на српским забавама могло наудити, јер се све то сматрало као демонстрација. Нема сумње, да јој је то морало шкодити и у њеном глумачком усавршавању. Она је у истини представљала две културе. Но колико су таки људи иначе интересантни и у колико тиме њихова вредност скаче, толико овај дуализам за Јеленску није могао бити ни добар ни користан. Она је, већ у интересу своје каријере, морала ударити било једним, било другим путом. Кад већ није могла бити српска глумица, она се морала одлучити да буде немачка глумица. Можда је баш тоу неколико и допринело те се решила да напусти Беч и да се стално настани у Немачкој. И да није било јоши других узрока, о којима сам напред говорио, овај би био довољан, да је натера на корак, који је учинила. Она се на њ одлучила после дуге и тешке борбе. Потписујући у лето 1880 године уговор са управом штутгартског дворског позоришта, рече ми узбуђеним гласом: „Видите како се судбина самном титра и како је према мени немилостива. Гонећи ме да тражим лебац, она ме све даље одводи од мога завичаја, од мојих пријатеља и од моје друге отаџбине, у којој сам проживела најлепши део своје младости. Видећете, мене ће зла срећа гонити све даље и ко зна где ћу се зауставити и где ће ми једном бити гроб“.

Немачка је била четврта и последња етапа у њеној глумачкој каријери. Овде се срећа јот један пут на њу насмејала. Причао сам, како је пријзтно и задовољно живела у Штутгарту. Ако је као немачка глумица имала знатна и тајна успеха, она га је имала ту у немачкој средини и у публици која је симпатично пратила њен даљи. развитак и која је умела да цени њену све савршенију игру. Изгледа, као да се Јеленска тада осећаше задо-