Srpski književni glasnik

ЕНГЛЕСКО-НЕМАЧКО СУПАаРНИШТВО. 937

он се почиње интересовати земљама Ислама. У 1880 години шаље свога делегата на Мадридску конференцију, која се састала поводом Марока ; и што му даје упуства „да своје држање подеси према држању свога француског колеге“ адмирала Жореса само јс због тога, што су се по овом предмету Француска и Немачка трудиле да спрече енглески протекторат над Мароком и Мароканско Питање учине међународним. Од 1880 до 1888 Немци развијају по инспирацији Хохенштајна, и под руковођењем, на лицу места, барона Татенбаха, велику трговачку и политичку делатност у царевини шерифа; у 1887 покреће се питање о мароканској конференцији, а у 1888 Ел. Мокри путује у Берлин, где се говори о немачком про. текторату. Немачки агенти почињу темељито проучавање земаља под Исламом и припремају немачку панисламску акцију. У 1882 Немачка учествује у политици интерна ционализовања Египта; она у 1884 интервенише с Француском да спречи ратификовање енглеско-португалског уговора, који би сав центар Африке дао Енглеској; на Берлинској Конференцији, 1885, ствара се Независна Држава Конго којој суверен постаје краљ Леополд. Тако се испољава старање Бизмарково да прохтеве Енглеске уздржи у правичним границама и да у подели света задржи једно парче и за Немачку. Но Бизмарк није човек „светске политике“, он обраћа своју пажњу на суве границе, не залаже се сав у политику ширења; он жели са задовољством посматрати борбу између Француске и Енглеске. Варали бисмо се ако бисмо мислили да је цар Виљем П систематски противник Енглеској, решен да јој оспори власт над морима и чији су политички акти још издалека упућени на то да сруше британску силу. Напротив, он је један од оних који се усрдно диве Енглеској, он се од увек трудио да одржи с њоме пријатељске везе; а ако је између обе земље, у извесно време, и билоу односима тешких тренутака, иако се међу њима развила мржња која стално расте, то је дошло као природна по-

Ј У. С а а ал