Srpski književni glasnik

942 Српски Књижевни Гласник.

свега заузимања Рибо-Анатовљевог кабинета. Како тај рад, почет после оне депеше Кригеру, не би прихваћен од кабинета Буржоа—Бертлоова, цар се, разочаран, помири са Лондоном; неколико недеља потом, он отворено подстиче, на захтев талијанског краља, поход енглескоегипатских трупа на Донгољу. Идуће године поводом ограничавања Тоголанда, обнављају се преговори између Орсејског Кеја и Вилхелмове Улице. Г. Аното је недавно показао како су онк остали безуспешни.

Отуда немачка политика изгледа неизвесна и несигурна. Час се Виљем П приближи Енглеској и обично се тада чине узајамни уступци; Пемачка добија Самоа, Салагу, улази у Кијао-Чау, а зато су опет Киченерова експедиција, предигра случаја с Фашодом, и рат с Трансвалом, предузети с прећутним пристанком немачке владе; септембарска конвенција из 1900 године сједињује енглеске интересе у Кини. Час опет цар тражи у Француској и Русији помоћи коју би врло радо примио, али коју никако не би желео да плати.

Покрај тих наизменичних, несигурних споразума и прикривеног сукоба између Немачке и Енглеске, расла је неслога; енглеска штампа не престаје указивати на рашћење немачке флоте; јавно мњење, које је постало нервозно, тумачи сваки царев говор, свако његово путовање, свако појачање његове флоте, као поступак који је „мало пријатељски“ према енглеском народу; страх од немачког искрцавања на обале Северног Мора у стању је да поремети и варење у лондонских газда; Адмиралитет одлучује појачање ескадре дуж енглеских обала и стварање, у Розајту у Шкотској, нове поморске базе; државници се буне против онога што штампа назива „немачком ујдурмом“. Они су уверени да на Средоземном Мору, у Египту, у отпору мухамеданског света распознају немачку интриге; у Цариграду је енглески утицај потпуно потиснут немач«им, што се види и у концесији багдадске жељезнице. Те се две нације сусрећу свугде као конкуренти, такмаци и непријатељи. Споразуми при којима Не-