Srpski književni glasnik

960 Српски Књижевни Гласник.

—

Уз помоћ још две византинисте, теолога Ерхарда и историчара Гелцера (који је такође завршио свој плодни живот, 1906), Крумбахер је израдио и један солидан преглед данашњег стања византологије за две најглавније области њене, за историју византиске књижевности и за политичку историју Византије, приложивши ту и за друге делове ове науке један списак најглавнијих помоћних књига и расправа. То је чувено дело Крумбахерово „Везсћсћје дег Ђухап тасећеп Глегашт“ 1 издање 1890, П издање 1897), које је заменило томове застареле Фабрицијеве књиге „ВђПоћеса (гаеса“. У њему је он оставио византинистама вођу, који по појединим проблемима науке о Византији показује, докле је дошла савремена наука, и одакле треба поћи даље. На тај начин, трудбеници на пољу византологије, који су до Крумбахера били само тап пап!је5, његовим су духом и радом умножени и уједињени у једну добро уређену и добро наоружану легију.

У последње време Крумбахер се залагао и за извођење разних других опширних планова на пољу византологије: радио је, да удружење светских академија наука предузме састављање и издање једног великог речника грчког језика, који би обухватио све језиковно благо тога језика за време од преко 2500 година његовог развића у књижевности и народном говору, и који би заменио Стефанов „Тћезаигтцз Ипопае Огаесае“; покренуо је то исто удружење академија, да спрема издање једног великог зборника старих грчких и византиских повеља.

Као што је својој науци прокрчио пут у свету, тако се Крумбахер трудио, да својом моћном речју сузбије предрасуде својих сународника према култури и науци словенској, па да прибави у немачкој науци и на немачким универзитетима више места и славистици.

Крумбахерова превремена смрт оставља у младој војсци византиниста огромну празнину. Ипак, његово је дело осигурано, а његов дух живеће и даље у његовим списима, крећући још за дуго рад на византологији у напред.

У мени лично успомену великога покојника задр' жаће у пуној јачини још и захвалност бившег ученика према даровитом, спремном и савесном наставнику.

Нека му не изостане ни од мене последње збогом!

Д. Н. АНАСТАСИЈЕВИЋ.

Власник, Богдан Поповић. — УРЕДНИК, Јован СКЕРЛИЋ.