Srpski književni glasnik

(О исЕЉАВАЊУ БОСАНСКИХ МУХАМЕДАЦАЦА. 911

му ми ближи но Османлије. Овај пропали човек враћа се у Босну да тамо само умре и то на наваљивање своје жене, која плаче за својом кућом двадесет година. Узда се у сроднике, који су у Босни остали. Кад би било по његовој вољи, он се не би враћао, јер не може од стида и срамоте. Кад сам му напоменуо да другима у Босни говори да се не селе и да им несрећу на себи докаже, он се само ударао по глави и викао: тврде босанске главе неће послушати; и мени је говорено па нисам веровао.

П 1. На Балканском Полуострву, као скоро у целом свету, има привременог и сталног исељавања, и мотиви су по правилу економски или мошиви личне и имовне сигурносши. Познато је нарочито како се Грци и Цинцари разилазе по свету ради зараде. За многе српске и

бугарске крајеве карактеристична су печалбарска кре-

тања, при којима они знатан део године проводе као радници различних занимања у појединим балканским државама, у Румунији и другим земљама. Изузевши Србију, из свих балканских земаља се знатне народне масе крећу ради зараде у Америку. При свим тим кретањима

- један део остаје у области нове зараде, дакле исели се.

У неколико су слична са овима исељавања која се непрекидно врше из европске Турске у слободне балканске земље, Србију и Бугарску, много мање у Грчку. У Бугарску долазе Словени из Македоније и једренског вилајета, а у Србију Македонци и Срби из Старе Србије и новопазарских крајева. Последња миграција је у почетку стварања Србије достигла кулминацију, и досељеници из Старе Србије, сеничког и новопазарског краја са досељеним Босанцима, Херцеговцима и Црногорцима чине око 73 становништва западне Србије. При овим исељавањима су често економски узроци били од мањег значаја но други, по којима се многа од њих могу обележити као насилне миграције.