Srpski književni glasnik

912 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Скоро исте врсте су и исељавања Османлија а нарочито Грка из Бугарске, која су се вршила за последњих 30 година. У Бугарској има још преко пола милиуна правих Турака, ма да су се од ослобођења Бугарске непрекидно селили у европску Турску и Анадол. Познато је последње насилно растеривање Грка из Бугарске, извршено пре 3—4 године. Тада се иселило око 40.000 душа у Грчку и насељене су поглавито у Тесалији; највећу махалу вароши Ларисе основали су ти Грци и назвали је Филипополис (Пловдив), јер су махом пореклом из пређашње Источне Румелије.

Овом градацијом долазимо до исељавања босанских мухамеданаца, које се по главним узроцима може означити као насилна миграција, али изазвана психичким уз роцима. М док се по основном карактеру дакле са претходним миграцијама слаже, разликује се од њих по једној важној црти. Словени из Македоније, Бугари из једрен“ ског вилајета, Срби из Старе Србије, Турци и Грци из Бугарске исељавају се у своју етнографску област. Мухамедански Босанци се селе у страну етнографску област, где морају изгубити свој језик и своје сцецифичне етнографске особине.

2. Исељавање босанских мухамеданаца није дакле изазвано економским узроцима. Селе се и најимућнији. Ако се и сиромашни селе, то није због тога што би у Турској налазили боље зараде; напротив, прилике за зараду су много повољније у Босни. Они се дакле селе из области бољих привредних прилика у земљу лошијих економских прилика. И ипак постоји код босанских мухамеданаца не само наклоност и тежња, већ плаховит народни хук за исељавањем. Онај узвик: „сви ће се из Босне иселити“ обележава тај хук или захуктани покрет једне несвесне масе.

Као што је поменуто, главни је узрок томе хуку за исељавањем психички или, ако употребимо старији израз, нарочито стање народне душе, које се развило под утицајем прилика што су настале после окупације и на-