Srpski književni glasnik

рР"у > > а.

(О ИСЕЉАВАЊУ БОСАНСКИХ МУХАМЕДАНАЦА, 913

рочито после анексије. То је стање нервозности, очајања, незадовољства с приликама и са самим собом. Истина, такво душевно стање завлада у мањој мери код свих мухамеданаца Балканскога Полуострва кад потпадну под туђу, хришћанску управу, али је у Босни много интензивније. ИМ то је управо оно што треба објаснити.

Босански мухамеданци су живели под нарочитим приликама и имају друкчије психичке особине но остали словенски ренегати Балканскога Полуострва. Сасвим су друкчији но Помаци или помухамедањени Словени јужне Старе Србије, Македоније и Бугарске. Као што је по. знато, босански мухамеданци су бивши Срби, знатним делом српско племство, које је променило веру и изгу. било народну свест. Бивша господа, они су и под турском управом остали господа. Босна је вековима била периферијска турска земља, највише удаљена од Анадола и Цариграда. Османлије су је могле поглавито тиме уза се држати што су повлађивали босанским мухамеданцима. Ови су често имали стварну аутономију. Отпавши од вере и народне свесги српске, ови мухамеданци су тежили да се покажу достојни нове вере и нових положаја и стављали су се у све већу супротност према својим сународницима, који су остали у старој вери. Последње су чинили због оног људског стида, који се јако развија код свих ренегата у најскривенијим угловима душе, тежња да се тобож удале од свога корена и да затру везе и осећања, која су их за њега везивала. Тако су се код њих развиле особине осионости, разметљивости и лажног турцизма. Познато је како су „Влахе“ третирали. Направили су се ак-турцима и веровали су да су бољи Турци од Османлија. Сумњали су кашто и у султане да ли су онако добри Турци као што су они. Оволико силе и апокрифног турцизма није се могло развити ни код једних других исламизованих Словена Балканскога Полуострва.

Осим тога су на њихову српску природу била накаламљена оријенталска осећања и расположења, и раз-

58