Srpski književni glasnik

О „ВЕРТЕРУ“ ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА. 919

пошто је Јанко у првом делу приповетке показао довољно јасно не само да и он сам тако мисли, него да по томе и дела.

У приповетци би се могло наћи још и других података који би утврђивали да је Маријина ноћна посета крај прве половине приповетке. И прелом који се после те посете јавља код Марије, и ако разумљив и довољно мотивисан, долази и сувише нагло да би био природан, те и он доста јасно наговештава другу половину. Чак се може рећи да је код Марије тај прелом, тако карак· теристичан за Лазаревићеве јунаке, изведен потпуније но и код самога Јанка, јер се она после те посете од једанпут јавља као трезвена жена, док Јанко остаје сањалица и после преокрета који је код њега игазвао Младен. Да ни Катанић није исти у првом и у другом делу приповетке, истакао је — као што је већ поменуто — Љубомир Јовановић. — Али као најважнија обележја за међу између прве и друге половине остају ипак прекид Маријиног и Јанковог односа, и прелом у Јанковој карактеристици, везани обоје за Маријину ноћну посету.

Ш

Кад се ближе загледају обе половине приповетке, које су готово сасвим једнаке и по броју страна (32 и 30), пада у очи да свака од њих има и своју јасно издвојену тему: у првој се износи љубав из детињства завршена растанком; у другој се војује против Гетеовог „Вертера“. Сам Лазаревић сматрао је, разуме се, тему друге половине за тему целе приповетке, и он се, поменуто је већ, озбиљно трудио да разним неповољним напоменама о Јанку од самог почетка спреми читаоца на крај који ће по Јанка бити неповољан. Али му то, као што је већ показано, није пошло за руком, и његови су додаци у том погледу остали или сасвим изоловани, или су у директној противности с током догађаја. Међутим је околност да су у приповетци преко воље пишчеве