Srpski književni glasnik

1 |

А

О „ВЕРТЕРУ“ ЛАЗЕ К. ЛАЗЕРЕВИЋА. 921

„Ветар“, који се такође зове Јанко, сећа се на једном месту својих ранијих љубави, и то овим речима:

„Сетих се ње, Каролине! Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом Врту. Око нас шума и чисте стазе. Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, а у ушима ми зуји, и ја гледам горе, и видим само небо и њу! Сав свет је она и она сав свет! И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се на: пуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, све више, и опет је она и само она, што тако силно пуни и распиње моје груди. Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли. Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан“, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!... После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави! Сећам је се као детета, сећам као — као жене, али — не моје жене! У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед склапају оне њене пусте очи! Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтеог Зар да живнм без ње, зар... Али један вијор!...“

У Марији о којој је овде реч свако ће одмах по. знати Марију из „Вертера“; значи дакле да је Јанко у „Ветру“ онај исти који и Јанко у „Вертеру“. У Каролини међутим, које се Јанко сећа пре Марије, није тешко познати Ану из „Швабице“; чак у „Швабици“ има једно место које и сувише подсећа на горњу сцену са Каролином: Миша, јунак приповетке, и Ана, Немица, у шуми су близу Берлина, крај језерца, на клупи, Миша јој лежи у крилу, гледа у небо, а у ушима му зуји, —- дакле готово дословице као у горњем опису. Значи према томе да је Јанко у „Ветру“ не само истоветан са Јанком у „Вертеру“, већ и са Мишом у „Швабици“. А како, даље, Миша у главноме није нико други до сам Лазаревић, који је у „Швабици“ описао своју ђачку љубав из Берлина, излази да и Јанко, који је истоветан с Мишом, мора бити сам Лазаревић,