Srpski književni glasnik

929 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Ствар је, као што се види, и сувише примамљива да би јој се могло одолети; још уз то Јанко у „Ветру“ има и неке друге црте које подсећају на Лазаревића, поклапа се добрим делом и са Јанком у недовршеној причи „Побратими“, који такође има неке Лазаревићеве црте, те је искушење да се у Јанку у све три приче („Ветар“, „Вертер“, „Побратими“) види Лазаревић одиста велико. Па иџак се мора завртети главом. Реч је, нео историским документима, већ о приповеткама, а у приповеткама, као и у књижевним делима у опште, доказују такве подударности много мање но што би човек мислио.

Ко би, на пример, смео рећи да је Гете у своме „Вертеру“ представио себе, и да је Вертер то исто штоим Гете» А међутим у његовом роману има читав низ појединости које се на длаку подударају с његовим доживљајима у Вецлару и његовом љубави према Шарлоти (Лоти) Буф. Чак је подударност тако велика — Гете је, као што се види, задржао у роману и име Лота — да се његов пријатељ а Лотин муж Кестнер озбиљно љутио, јер је налазио да свет, који у Лоти из романа мора познати његову жену, може лако помислити да је све било онако како Гете износи, и поверовати да се његова жена одиста одазивала љубави Гетовој, и да је и он, Кестнер, онакав како Гете у роману представља Лотиног вереника и мужа Алберта. Ако игде дакле, ту би се могло помислити да су јунак у роману и писац једно исто. Али док се с једне стране Кестнер љутио због своје жене и себе, бојећи се сасвим оправдано да ће читаоци у Вер: теру видети Гетеа, у Лоти његову жену, а у Алберту њега самога, дотле је на другој страни и Лесинг био озбиљно љут на Гетеа, и то из сасвим супротних разлога. Он је наиме налазио да Вертер није нико други но његов пријатељ Јерузалем — који се убио на две године пре појаве Гетеовог романа -– само неверно представљен; „да је дух нашега Јерузалема“, вели Лесинг у једном писму, „био потпуно у том положају (т.ј. у ком је Вертеров),

хљ