Srpski književni glasnik

БР“ % 5

~

Зеу

О „ВЕРТЕРУ“ ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА. 923

ја бих га морао готово — презирати“. И Лесинг је онако исто имао право као и Кестнер. Јер Гете је своје доживљаје са Шарлотом Буф, као Кестнеровом вереницом, врло вешто везао за Јерузалемову несрећну љубав према једној удатој жени и за Јерузалемово самоубиство, те тако први део романа почива у главноме на Гетеовим доживљајима, а други на Јерузалемовим. И док су они који су ближе познавали Гетеов однос према Шарлоти Буф у Вертеру поглавито видели Гетеа, дотле су они који су били даље од Гетеових доживљаја идентификовали Вертера с Јерузалемом, чији је гроб постао од једанпут „Вертеров гроб“, и почео привлачити многобројне посетиоце.

Али би ствар била још доста проста да су Гетеови до живљаји ограничени само на први део романа. После свог одласка из Вецлера и после убиства Јерузалемовог, Гете се у Фракфурту и сам нашао у мучном положају према једној удатој жени, и његов доста трагичан растанак од Максимилијане Брентано дао је такође по коју црту за „Вертера“, и то за његов други део. На тај начин ствар већ постаје компликованија, Гете се јавља и у оном делу „Вертера“ који се у главноме наслања на Јерузалемове доживљаје. Ствар међутим постаје још много компликованија кад се свему томе дода Гетеова исповест да се у једно време и сам озбиљно носио мишљу о самоубиству, и кад се има на уму његова нескривена симпатија за Вертера, због које читалац готово стално има утисак да пред собом има пишчеву исповест.

Зар све то скупа не даје право на помисао да је Вертер у ствари Гете, који је само због трагичног свршетка узео извесне црте од Јерузалемаг Ту је Лота, туђа вереница, ту до најмањих ситница испричани доживљаји с њом, ту несрећан растанак са туђом женом, ту мисао о самоубиству, ту топло испричани јади Вертерови кроз чије се јецање осећа јецање пишчево, — а све то

међутим врло убедљиво говори за то да је Вертер то исто

што и Гете. Па ипак Вертер није Гете, и далеко од тога,