Srpski književni glasnik

930 Српски Књижевни Гласник.

према Русији, Аустрији, Енглеској, о одступању Бизмаркову, о најактуелнијим питањима најмодерније европске политичке историје.

Хоенлоеови мемоари данас немају више оне акту: елности као некад. Они су сад само један историјски докуменат. Значајан у толико што у њему има непосредних утисака о најважнијим догађајима како европске, у т)лико више још чисто немачке политике, од револуције у години 1848 па до саме пишчеве смрти 1901 године. За педесет година бурне политичке историје Европе у другој половини деветнаестог века, он као скроман летописац убележава у свој „Журнал“ све оно што је непосредно преживео, посматрао, у чем је сам узимао активног учешћа. Мартовска револуција у 1848 години оставила је прва трага. Белешке до 1866 године од мањег су значаја. Тек од тада, кад је постао баварски министар председник, од кад се датира права његова политичка кариера, забелешке добијају праву своју историјску вредност. Као министар председник у Баварској, амбасадор у Паризу, губернатор у Елзасу и Лотрингу, и најзад државни канцелар немачког царства, ниједан значајнији политички догађај није могао проћи а да у њему он или није узео активног учешћа или добијао тачних сазнања о њима. У томе и јесте баш права историјска вредност ових мемоара. У њима је много непознате необјављене драгоцене грађе и о догађајима и о личностима последњих гридесет година политичке историје Европе. О стварању немачког цар“ ства, о силном утицају партикуларистичких тежња против јаке немачке царевине, о папској курији и њеном сукобу са пруским и немачким центрумом; о младој трећсј француској републици и њеном консолидовању, о берлинском конгресу у појединостима, о немачкој управи у Елзасу и Лотренској, о Бизмаркову паду, о његову канцеларству; „У њима су одличне карактеристике о највећим државницима и политичарима модерне Европе: Бизмарку, Игњатијеву, Шувалову, Горчакову, Гамбети, Тјеру, Деказу,

оваа, ~ је