Srpski književni glasnik

Одломци. 931

Бајсту, Биконсфилду-Дизраелију, Гледстону и другима. Интимне историје о владаоцима и сувереним главама. За нас Балканце они су у толико још више од интереса што у њима има врло много нових, непознатих бележака о стварима и догађајима који се нас непосредно тичу. И само те белешке и чине предмет ових одломака.

Принц Хлодвиг Хоенлое рођен 31 марта 1819 у Ротенбургу на Фулду. 1837 године матурирао је у Ерфурту: универзитет слушао у Гетингену, Бону, Хајделбергу; завршио студије и положио испит 1841 године. Ступио у пруску службу као прва раскрунисана глава. 1849 године био изванредни посланик здружене Немачке на дворовима у Риму и Атини, али за кратко. 1867, баварски министар председник до 1870 године. 1871, први потпредседник новог царевинског већа, од 1874 до 1885 амбасадор у Паризу; од тада до 1894 губернатор у Елзасу; од 1894 до 1900, царевински канцелар; умро 6 јуна 1901 године.

И ако није био титанске стваралачке природе „гвозденог“ канцелара, ипак својим тихим неуморним радом припомогао је у многом да се доврши зграда новог немачког царства. И ако није био широких концепција ипак убрзо увидео да је стожер нове Немачке Пруска, те свим силама радио на том да Пруска изврши своју „заветну“ мисао. У Баварској због тог извикан као „прусијанац“, док га у Пруској нису гледали како треба јер био раскрунисани кнез, који се постепено пео у чиновничкој хирерархији до највишег места. Није стварао историјске догађаје, али их помагао и доцније одржавао кад створени. Био је спреман, дугим искуствомо длично рутинирани, строго дисциплиновани бирократа у најширем и најбољем смислу те речи. У души својој био је скроман католик, иако је дошао у опреку са папством и језуитима. И у старијим годинама трчао би од цркве до цркве да слуша молитве и проповеди, док је Бизмарк свршавао матуру „као пантеиста, и ако не баш републиканац, а оно бар

59»