Srpski književni glasnik

932 Српски КњижЕВНИ ГЛАСНИК.

с уверењем да је република најпаметнији облик владавине“. Кнез Хлодвиг пред саму своју смрт намеравао је да напише сам своју аутобиографију према забелешкама које је стално водио у своме „Журналу“ од 1866 године. Тим нотицама хтео је да да духа, да их оживи, заокругли, да им да довољно потребног рељефа. Али га је смрт претекла у томе. Заостале белешке штампане су у две књиге; трећа је морала изостати, јер у њој помен о најновијој немачкој политици за време његовог канцеларства. Белешке су писане под непосредним утицајем самих догађаја и прилика. Одају интиман тон. Врло су збијене и кратке. Само је поменута главна мисао. Нису дело рефлексије као Бизмаркове „Мисли и сећања“. Тај интиман тон и та непосредност самих примљених утисака и дају нарочиту драж овим белешкама. Њина вредност баш и јесте у том, а исто тако и њина мана: овлашност каои некритичност самог материјала који се износи.

БрЕГ КАРМЕЛ, 16 јануара 1849.

Све то више хвата корена код мене уверење да је потребно што пре извести немачку централну организа цију. И Енглеска и Русија башкара се овде до миле воље. На Истоку се и не зна ништа о Немачкој. У Јерусалиму је потребан католички немачки консул. Немачки утицај на Истоку

1). осигурао би у опште Немачкој ту већу моћ.

2). олакшао би немачку трговину, а евентуално и колонизацију.

А да се омогући и осигура тај утицај, треба се користити религиозним елементом католичког свештенства. С тога овом предмету треба посветити што више пажње.

18 јануара 1849. „„Реч је о Роду, Кипру и Криту. Као зашто се не би сад радило на томе, док је турско царство без.

сања

~

пио мазоо с озва 5 ои е педи асови ајоље пољска свакако