Srpski književni glasnik

8 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

пуштала да иде у отмене ресторане. Тамо је иста касирка још седела као прикована између истих шоља за пунч, иста порцеланска пећ још је пудцкарала поред ормана с лулама, и граја, разна наречја, црне браде из свих крајева Југа, још су се тамо комешали као некада ; али његових другова је било нестало, и он је хладно посма. трао ову нову генсрацију, као што зрео човек без службе гледа на младеж која прети да га потисне уназад. Како је могао живети у оваквим тричаријама! Него, дабогме, онда студенти нису били овако глупи... Чак и кад су му се дивили, кад су облетали као добре пудлице око његове већ чувене личности, били су му несносни. За време ручка, господар радње, поносећи се својим гостом, седао би поред њега на олињали црвени диван, који се сав тресао кад год би газду спопадао кашаљ због његове сипње; а за суседни сто посађивала би се једна висока, мршава девојка, једино лице које се ту још задржало из старога доба, кошчата, неодређених година, позната у Кварту под именом „стара свачија“, и којој је неки до: бродушни студент, сада ожењен и настањен у завичају, пред свој одлазак био отворио кредит код Малмуса. Брстећи као коза већ толико година око истога кочића, ово сирото створење није знало шта се догађа напољу, и како није била ништа чула о Руместановим успесима, говорила му је сажаљивим гласом као пропалом, закаснелом ђаку из њене генерације:

— Па, драги мој, може ли се2... Знаш, Помпон се оженио... Лабулбен је времештен у Кан, за судског писара.

Руместан је одговарао као од беде, давио се гута: јући брзо велике залогаје, и осећао, одлазећи улицама Латинског Кварта, кроз коге се орила врева из пивница и пиљарница, сву горчину промашеног живота и велику душевну клонулост.

Тако протече неколико година, и за то време његово име постаде још чувеније и угледније, али још увек

дара с аја а

РМ

а Каса

~. а

и ааоавћ аома