Srpski književni glasnik

:

ПРУ ЛЕ А РАТА. зе

Књижевни ПРЕГЛЕД. 951

вари Кивјеа, који је скупљао аутографе. У осталом, Мериме одсудно тврди да су Гусле мисификација, и нашто му то споритиг Он је толико књижевно богат да се без велике штете по њега могу Гусле избрисати из списка његових озбиљних дела.

Теза Г. Војислава Јовановића је ваљан прилог ка изучавању занимљиве и књижевно важне личности Проспера Меримеа, и историчари францускога роматизма имају сада књигу у којој ће поуздано и потпуно бити обавештени о скромној улози српске народне поезије у стварању књижевног егзотизма и фолклоризма у добу од 1820 до 1830 године. За нас, за историју наше народне поезије, књига Г. Јовановића је веома корисна оном великом множином непознатих, а врло занимљивих чињеница и појединости, од којих би научни парчетари написали неколико туцета педантних студија. Ми у њој налазимо прегледно изнесену сву историју наше народне поезије код Француза. Г. Јовановић био добро учинио када би све те нове ствари изнео на српском и пред нашу публику. За све нас који смо изишли из француских школа ова књига је један наш општи успех, и ми ћемо и на њу упућивати оне необавештене, каткада и неинтелигентне људе, који презриво говоре о француској науци и о њеним модерним научним методима.

Г. Војислав Јовановић није само савестан ерудит но и добар писац, и његова књига сложена је вешто и прегледно, и писана прецизно и јасно, без фраза и амплификација, са дискретном и ладном иронијом овде-онде. Све и да није казивао своје велике књижевне симпатије за Стендала и за Меримеа, види се добро у којој школи научио је писати.

Јован СКЕРЛИЋ.