Srpski književni glasnik

НАУЧНИ ИПРЕРЛЕ.

Становништво БоснЕ и ХЕРЦЕГОВИНЕ

[Привремени резулшаши пописа сшановнишшва у Босни и Херцеговини од 28 септембра 1910. Сарајево, 1911.

У Босни и Херцеговини извршен је 28 ЕЕ 1910 године попис становништва, и Земаљска Влада за Босну и Херцеговину издала је главне резултате тога пописа. Из ових података види се, колико је у овим покрајинама било: кућа, домаћиастава, становника, у опште, а мушких и женских посебице, и напослетку њихова подела по вери. | а

Како су ови податци доста занимљиви, а нарочито они по вери за нас врло важни, то их овде износимо.

Површина Босне и Херцеговине износи 51.028 квадратних километара; докле Србија има само 48.303 квадратних километара. Од предње површине долази на округ: травнички 10.023, мостарски 9.119, бањалучки 9.044, тузлански 8.904, сарајевски 8.411 и бихаћки 5.527 квадратних километара. У Србији износи површина највећег округа — врањског — само 4342 квадратна километра; а најмањи је округ — смедеревски -—, он има 1.277 квадратна километра.

Ових шест округа подељено је у 51 срез. Четири вароши имају своје управе, то СУ Сарајево, Бањалука, Тузла и Мостар.

Вароши има свега 66. Главно место, Сарајево има 51.872 становника, без војске. До 1500 становника имало