Srpski književni glasnik

958 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Утврђена је сада ствар да су рђаво поступање и прве, и друге, и треће турске војне експедиције међу Арбанасе и Арнауте, насилно увођење извесних рефорама које мењају вековима утврђена права и привилегије Арбанаса, основни и прави узроци данашњега стања у северној Арбанији и једном делу Старе Србије.

Овим догађајима дају важност и две нове појаве. Једна је интерпелација у талијанскоме парламенту посланика Кијеза и Гвичардинија. Друга, корак аустро-угарске владе у корист Арбанаса. Она прва је мање важна, јер нема карактер званичнога поступања. Народни посланик Кијеза је често говорио у прилог Трста и Арбанаса, а Гвичардини је ствар тако приказао у талијанској скупштини да се може рећи да су обе ствари у договору са министром спољних послова изнесене на дискусију. Важност јој је мања још и стога што је и од“ говор министра Сан Ђулијана на интерпелације био просто понављање општих места о немешању Италије у унунутрашње турске послове. Друга појава је важнија. Влада Аустро-Угарске преко Ртетдепјан -а објављује своје становиште у арбанаскоме питању. „Још лањске године је аустро-угарска влада обратила пажњу Високој Порти, речено је тамо, на сумњиву корист од претерано суровога поступања приликом разоружања Арбанаса. Таква средства не могу допринети умиривању Арбанаса, нити се они могу покорити, нити придобити за идеју о отоманскоме јединству, већ на против, могу довести до огорчења народ који је досада био веран отоманској царевини која је присно везана за опстанак европске Турске. МИ поред таквих опомена турска влада је и приликом новога устанка употребила најенергичнија средства, не штедећи и даље побуњенике и побуњене крајеве. Могућно је да ће сада турска влада признати неумесност своје политике према Арбанасима и добру намеру аустроугарских савета. С обзиром на особене прилике и особине самога народа, с Арбанасима треба на нарочити начин поступати, онако како приличи једноме просвеће-