Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Рт. Мкоја Апдпс: Вгап:с јег1Кка ћгуа Коса. Џ Хаотеђи, 191.

У хрватским књижевним круговима данас постоји један мали покрет за чишћење језика, и ради тога Матица Хрватска недавно је сазивала целу једну конференцију. Тим поводом Г. Др. Никола Андрић штампао је у Матодит Моттата један низ чланака, које је пренео у засебну књигу под горе исписаним насловом.

Г. Андрић није филолог, и то се одмах и лако види. М зато његове примедбе немају никакве научне вредности; он је слаб литератор, и зато су његова приповедања од слабог књижевног интереса. Он се јуначи онде где никакво јунаштво није потребно. Он исправља грубе грешке у рђавим загребачким листовима, и одиста не треба много знања и осећања језика, па рећи да не ваља писати: „предвео“ но „довео пред“; „живем“ него „живим“; „оженити девојку“ него „узети за жену“; не „повозити“ него „повести“; не „тишији“ но „тиши“; не „почимље“ но „почиње“; не „останци“ него „остатци“; не „обљубљен“ но „омиљен“, не „гостови“ но „гости“; не „тједан“ но „недеља“; не „пратиоц“ но „пратилац“;

не „скрајни“ но „крајњи“; не „плакати се“ него „пла-

кати“; не „вуку за носове“ не „вући за нос; не „добим“ но „добијем“, и тако даље. Остало што је Г. Андрић написао јесу лаичка причања, колико да се попуне ступци службенога листа који добро плаћа по ред. Најзад, све

ам Убу