Srpski književni glasnik

22 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

му није могао лица видети, само је видео дугу плаву косу, која му је у коврџицама падала на јаку. То је Жорж. тај велики дечак, голих ногу, који је као какав човек корачао крај своје матере.

Како су били застали пред једним дућаном, Паран их од једном сагледа све троје. Лимузен беше оседео, остарео, омршавио; његова жена на против била је свежија но икада, па и угојила се; Жоржа не би човек познао, тако се променио.

Они пођоше, и Паран за њима. Наједанпут убрза кораке, прође мимо њих, да се поновово врати и да их сасвим наблизу, лице у лице, сретне. Пролазећи крај детета обузе га жеља, махнита жеља, да га зграби у наручје и однесе. Он га се као случајно дотаче. Дечко се окрете и љутито погледа тога неспретног човека. Тада Паран побеже ошинут, гоњен, посред срца рањен тим погледом. Он је бежао, као што лопов бежи, обузет ужасним страхом да су га могли његова жена и њен љубазник видели и познали. Трком одјури до кафане, и задихан сруши се на своју столицу.

Овог вечера попио је три апсента.

Луна четири месеца пекла га је на срцу рана од овог сусрета. Сваке ноћи излазили му пред очи све троје, мирни и срећни; чинило му се да гледа како се отац, мати и дете шетају по булевару, док не буде време да иду својој кући на ручак. Ова нова слика избриса све пређашње. То је сад било нешто ново, друго привиђење и други бол. Мали Жорж, кога је он толико волео, толико миловао, ишчезао је у далеку прошлост и сасвим га је нестало; сад је гледао другог, као брата онога негдашњег, једног дечака голих листова, који га више и не познаје. И при гој помисли трпео је страшне муке. Љубав малишанова била је мртва; никаква веза између њих није постојала; дете више не би ни руке пружило, кад би се с њим сусрело. Чак га је сурово м погледало!

Доцније, мало помало, душа му се умири, мисли, што су га мучиле, ослабише; слика, која му се беше појавила и која га је ноћу мучила, избледе и стаде се ређе јављати. Он поче готово као и остали људи живети, као што живе сви беспосличари, који пију пиво крај мермерних столова и деру панталоне седећи дуго на кадивеним клупицама.

(Свршиће се.)

Гиј дЕ МОПАСАН. (С француског превела С. Г.)