Srpski književni glasnik

28 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

овог и прољећа јасног! Руке су твоје свјеже

ко шибље младог дрена, очи су твоје као

јутрења роса на листу,

док ти по лицу сјена

игра немирна, жељна,

те изгледа ко да се срећно с хиљаду осмјеха љупких осмехујеш љубави мојој!

Но, један пљусак рујни свијежег лишћа с ружа на нас се спушта, пљушти, труни, расипа, плине, наше очи будне наше душе жудне наше мисли вреле твоје скуте бјеле пут наш тамо лјепи прекрива сјени слјепи; и кад из загрљаја твог мириснога срећно младачку дигнем главу, видим ружичну славу гдје спјеши изнад мене, и твоје зубе ситне, жудне, гдје се румене ко да у крви бјеху, и цјели свјет бијели мени је ружичан, драга Мирко КОРОЛИЈА.

за м:а

МОРЕ У ЉЕТНОЈ НОЋИ.

О море у љетној ноћи

Спокојно, тајно са жишком барке на једро, Што клизи, клизи и клизи

Уљеном пучином далеко...