Srpski književni glasnik

МОРЕ У ЉЕТНОЈ НОЋИ. 29 Небо у блиједоликој тами

А звјезде врве и врве: —

Ал' заводљивије, чаробније у мору... У тамну сјету танке љетне ноћи

И заплављених даљина

Шапће море врело и тешко

Из својих безданих прсију... Дубоке драге

И изглодане хриди

Од миља се круте,

И шуте временом и исконом... —

Замаче барка. Жижак дрхтну, просину Пучину задњи пут, и угасну у даљ... А путник незнан, туђ на жалу,

Преви се у чежњи.

И гори, гине, пружа руке за њим... За тобом море у меко, љетној ноћи, За твојим миљем и бескрајем!...

Јосип КосорР.

ЗЕМЉА СНОВА.

„Пробуди се, пробуди, мој мали сине! Једина радост твоје матере ти си био. Зашто плачеш у твом слатком снуг Пробуди се, твој отац тебе чува“.

„О каква је земља земља снова 2 Какве су њене планине и њене реке2 О оче! Видео сам, тамо ми је мати, лепа међу љиљанима крај зоре.

„Међу јагањцима обучена у бело, она шета са својим Томом сва пуна среће. Од радости сам плакао, сад тужим као грлица — 0! кад ћу опет тамо ићи"“

„Драго дете моје! И ја сам красним рекама путовао целе ноћи у земљи снова; али, и ако је дубока вода била тиха и топла, нисам могао прећи на другу страну“.

„Оче, о оче! шта ћемо ми овде, у овој земљи неверовања и страха. Земља снова је много лепша но сјај Зорњаче!“

Вилием Блек. (С енглеског превео Х. Х. И