Srpski književni glasnik

30 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

ДРХТАЈИ ЦВЕЋА.

Летњих вечери цветови имају чежњу као и жене; цветови дрхћу, болујући, од љубави — као душе; позивајући на бракове од којих ће сазрети; цветови имају погледе који нас сећају на крупне женске очи сузама разнежене. Широке очи цвећа имају исто тако нежних чари, јер цвеће сања, цвеће задрхти под ноћ; и беле, као обожаване груди које извирују из тамног сјаја раскопчане хаљине, руже избијају из средине мрачног зеленила. Док славуј, одушевљен месечином, пева за њих и умире у овој летњој ноћи, — руже бледа тела, скидајући свој вео, луде, као да се нуде звездама да их љубе.

Анри КАЗАЛИС.

(С француског превео Г. Б.)

СЕСТРА ЛЕКЕ КАПЕТАНА.

У другој Вуковој књизи народних песама, међу најстаријим јуначким, она под горњим насловом учинила ми се још

одавно врло згодна за хероичку комедију. Ствар ме је толико

привлачила, да сам најзад израдио оно што сам могао сам, сценаријум, и давао га на прочитење двојици тројици наших песника. Што је ја не умем обрадити, још није било разлог да пропадне идеја. Разговори са песницима нису далеко одвели, али то, што се предмет допао свакоме ко је за њега дознао, охрабрило ме је, да прибегнем другом начину, то јест да објавим ту своју скицу. Можда ће се у широком кругу читалаца овог листа наћи когод од позваних, који ће се загрејати овом темом као ја, коме је то једино оправдање што са овим предлогом излази пред публику. :

~

Песме се народне нисам наравно могао држати, не од-

ступајући ни у чем одње. Ко зна њу и прочита овај мој план, вероватно ће се сложити с њиме, ако се стави на моје гледиште. Не кажем да је оно једино, али не видим друго, ако се хоће комедија.

ај а <-> >