Srpski književni glasnik

СЕСТРА ЛЕКЕ КАПЕТАНА

55]

Главна је моја промена на крају. Онај из песме никако се не да сачувати, ма да је он један наш рецепт, како ваља укротити горопад. Марко, као што се сећате, мало на превару, одсече „поноситој Роси“ десну руку до рамена и извади очи.

На што то Марку. који је проплакао због зулума црног Арапина и од силне жалости, залажући главу, похитао да освети браћу и сестре, те га и мало и велико благосиља широм Косова» Што да он копа очи које је хтео љубитир За том нечовечношћу, која нити је достојна Марка, нити доскаче Роксандином бесу, неће, уверен сам, нико зажалити.

Роксанда је размажена избирачица, а Марко са још двојицом одбијен просилац. Одбијен и исмејан, исмејан, ако се хоће, бездушно, увређен до срца, али од женске главе. Као да је она Муса Кесеџија. Марко не прави разлике у овим љубавним пословима, нити у њих уноси какве особине различне од оних које већ знамо у њега. Због тога је једном већ настрадао, те је покушао многим задужбинама покајати свој грех према Арапци девојци која га је спасла тамнице. На мегдан са девојком он иде као на мегдан са јунаком, и ре: довно је ту горе среће. Неку сиротицу пре или после Роксанде просио је са сабљом димишћијом на колену.

Што је то тако, није без ичега. Од женског рода Марко се још највише зна са вилама и крчмарицама, али оне су му само посестриме. Какав живот он води, не види се колико би места дао у њему својој жени. Какву то празнину у његовој егзистенцији, упућеној сасвим противним путем, треба да испуни жена2 Има ли Марко времена да и на то мислиг И кад је Марко код куће у својим дворима7 И да ли је сигу. ран, да ће се свакад са главом на раменима вратити

Његов разлог за женидбу врло је једноставан. За Рок“ санду иницијатива потиче од њега, иначе то чини мати, обичним материнским разлозима, дворећи, јер нема замене, свог поматорог сина за вечером, кад се вратио из окршаја, спремајући се нови.

У шта се узда Марко полазећи да проси Роксанду, којој нема друге у свој земљи, па ни међу вилама: „девојка је у кавезу расла, кажу, петнаест година“» Све је Марково резоновање: њу хвале, али и њега не куде. Осим тога, њен би брат био красан пријатељ, те би имао с киме вино пити. Ово последње, специјално Марково, једино се и обистинило. Марко