Srpski književni glasnik
Мк До · ДРИЋ гћ тла Ба МЕ реИак ;
42 Српски Књижевни ГЛАСНИК.
престајала бити уставном државом, а ако је од тада до данас било много унутрашњих потреса, сукоба између владалацаи народа, владалачких прогонстава и убистава, смењивања и успостављала динанстија, укидања једних и октроисања других Устава, државних удара и суровог гоњења истакнутијих политичких људи .. о
У овом одељку ми се нећемо бавити тим пертурбацијама, него ћемо само изнети какве су одредбе постојале у свима српским Уставима (и уставним законима) о организацији уставостворне власти и о начинима за промену Устава предвиђеним у самим Уставима. То ће бити код свих ранијих Устава изложено у најкраћим Пошезима, а само ће се про“ страније претрести одредбе садашњег Устава које говоре о Великој Народној Скупштини и начину на који се може Устав мењати.
Јака ~ АЕ . и
а =.
маси о еј
пас а доле ји = =
1
Сретењски Устав од 1835 године предвиђа нарочиту уставотворну власт. Законодавна је власт била у рукама Кнеза и Државног Савета. За промену Устава потребна је сем та два фактора још и Народна Скупштина.
Народна Скупштина састоји се из сшо најодабранијих, најразумнијих, најпоштенијих посланика, који у највећем степену заслужују народно поверење, а бирају се у свима окрузима и целој кнежевини Србији.
Устав не одређује ни како ће се бирати народни посланици, ни колико ће их доћи на сваки скруг, ни које ће време трајати њихов мандат. Све се то оставља нарочитом закону. Али како овај Устав није готово ни био уведен у живот, то ни изборни закон ни скупштински посланик нису били ни доношени.
Посланик је морао имати најмање тридесет година, као што је то предвиђено и данашњим Уставом. Трошкове за шиљање посланика у Народну Скупштину подноси крај који га је бирао. |
Иницијатива за промену Устава припада Кнезу и Државном Савету. Они сазивају Народну Скупштину ради промене Устава, ако се по времену и искуством докаже да је потребно променуши који члан Устава или додаши неку нову одредбу или одузети од њега што је излишно или „беспутно“.