Srpski književni glasnik

44 Српски Књижевни Гласник.

тегобе народне и молити их да издаду законе којима би се олакшало народу. Сем тога Народна Скупштина има права јављати Кнезу и Државном Савету о свима злоупотребама у управљању земљом, а може се тужити Кнезу на Државни Савет ако би његови чланови или друге државне власти нарушавали Устав или права кога год Србина.

Народна Скупштина сазива се сваке године о БЂурђеву дне указом Кнежевим, али може се сазвати и више пута у години. Онг се указом и „отпушта“, а то ће рећи одлаже, распушта и закључује. пошто израз „отпушта“ обухвата сва три појма.

За време намесништва Устав се може мењати.

Међу функцијама Народне Скупштине, као што се јасно види, истиче се као најважнија усшавошворна. Само за њу тражи се да су у седници најмање шри чешвршине свих и0сланика и да су за предлог гласале две шрећине присутних чланова. За све остале послове, у којима суделује Народна Скупштина није прописан никакав специјалан кворум...

и

Устав од 12 децембра 1838 (,7урски Усшав“) не садржи никакву одредбу о његовој промени. Он говори о правима Кнежевим, о устројству Државног Савета и његовим законодавним функцијама, које врши заједно с Кнезом, о министрима и њиховим правима и дужностима, 0 личним правима грађана, о организацији судова, о чиновницима оба реда, о црквеним властима, али о Народној Скубшшини нема ни једне једине речи. Тако исто не говори се ништа ни о начину којим се овај Устав може променити. У самом Уставу, напротив, истиче се његова постојаност, још у уводним речима султановим, којима се обраћа свом београдском везиру и Кнезу Милошу Обреновићу. У завршној речи још се јаче истиче та постојаност, јер се наређује да све тачке Устава буду извршиване од слова до слова и то за свагда.

За време формалног трајања Устава од 1838 године донесено је пет закона о Народној Скупштини. Један је од њих донесен пред крај владавине Кнеза Александра Карађор“ ђевића (28 октобра 1858 год.); три за време кнеза Милоша Обреновића (5 јануара 1859, 14 јануара 1859, и 30 јуна 1860