Srpski književni glasnik

ПР УЛ Ду 5

УСТАВОТВОРНА ВЛАСТ И ПРОМЕНА УСТАВА 45

год.) и један под Кнезом Михаилом Обреновићем (17 августа 1861 год.). Првим од њих не дају се Скупштини никаква законодавна а камо ли уставотворна права. Она се уноси у закон „због народног обичаја, који од старина постоји да се наш народ од времена на време скупља на Скупштину поради савешовања о општем народним делима, што закбн сматра као целисходно за ток земаљских послова“. Њене су функције скоро безначајне а њене одлуке нису обавезне ни за Кнеза ни за Државни Савет у чијим се рукама налази законодавна власт. То, у ствари, и нису одлуке, него или мишљења о предметима које Кнез и Државни Савет нађу за добро да преко министара предложе Скупштини, или предстшавке с тегобама народним и средствима којима би се оне отклониле, или исказ жеља које би народ имао за повећање благостања у земљи, или, најпосле, дредлози о начинима на које би се те жеље задовољиле. Те предлоге имао би тек после Државни Савет да изнесе у законској форми и Кнез да их потврди. Али ако Кнезу и Државном Савету није потребно мишљење Народне Скупштине о појединим предметима, они га нису морали ни тражити, него су имали права решити ствари по свом нахођењу.

Законом од 5 јануара 1859, године подиже се важност Неродне Скупштине. Нас у овом чланку не могу звнимати све одредбе којима се очито иде на то да Народна Скупштина има већи углед и шире поље рада. Нас се тичу поглавито њена права на учешће у промени Устава. О томе не говори непосредно ни овај закон, али у њему има одредаба које указују на Народну Скупштину као на саветодавну чињеницу у томе питању. Чл. 5 тога закона гласи:

„Никакви закони о Кнезу, Савету, Министрима и Народ ној Скупштини не могу се издати ни променити без претход“ ног саслушања Народне Скупштине“. Ови закони могу се сматрати као основни уставни закони и према томе Народна Скупштина има саветодавну улогу у изради и промени уставних закона. Ни Кнез ни Државни Савет нису обавезни примити мишљење Народне Скупштине, о поменутим законима, ала су обавезни да Народну Скупштину саслушају. То исто право има Народна Скупштина и у питању данка и приреза, као и нових прихода који би пали народу на терет. Што се тиче задужења земље, оно се није могло извршити ако се