Srpski književni glasnik

46 Српски Књижевни ГлаАСНИК.

не би пред Народном Скупштинои доказала та потреба (чл. 7). Како би се имало утврдити да ли је та потреба доказала или не, о томе закон не говори.

За све остале законе Кнез и Државни Савет остају и даље законодавна власт и Народна Скупштина се не морао њима ни консултовати. Она може од своје стране „чинити предлоге о свему ономе што користи земљи“ и предузимати кораке код законодавне власти, а то ће рећи код Кнеза и Државног Савета, да се сваки нецелисходни закон, свака административна наредба противна интересима народа уништи или измени, али ти њени предлози нису ни у колико обавгзни за законодавну власт.

Исте одредбе о функцијама Народне Скупштине постоје и у закону од 14 јануара 1859 године и 30 јуна 1860 године, који се и иначе много не разликују од закона од 5 јануара 1859, године. Као најважније измене треба сматрати увођење начела о слободи штампе у закон о Народној Скупштини и уредбу која за ванредну Народну Скупшшину каже да може бити већа, али не сме бити мања од редовне, и мора се бирати на исти начин као и редовна. У овој одредби као да је заметак садашње Велике Народне Скудштшине. Она у ствари и није друго до нека врста ванредне Скупштине, с већим бројем чланова, само што јој је још изречно одређен специјалан задатак и казан поименце тај већи број чланова. Међутим још и пре Устава од 1835 године било је малих и великих (главних) Скупштина, о чему ће бити речи у Ш одељку.

Ту Велику Народну Скупшину видимо први пут у закону о Народној Скупштини од 17 августа 1861 године, поред обичне Народне Скупшшине. Само она по томе закону нема уставотворну власт. Она има четири пута више посланика него обична, а сазива се у ова три случаја:

1, Да избере новог Кнеза и одреди наследство у његовом племену.

2, да одреди усвојење престолонаследника ако нема мушког потомства у владајућем племену и

3, да одреди намеснике у случају кнежевог малолества.

У првом и трећем случају сазивају је привремени намесници а у другом случају Кнез, Кад намесници сазивају Велику Народну Скупштину не могу је спречити да реши оно